By 
Belgija možda nije ljudima iz Srbije, na prvu loptu, zemlja ka kojoj streme. Ali ipak, Belgija, zemlja čokolade, piva i dijamanta, je mnogim Srbima izbor za odlazak i život u inostranstvu. Svoja iskustva sa nama deli Maja Kuzmanović, koja nam priča o svom putu i životu u inostranstvu. Ovde ćete saznati i nešto o Španiji i Madridu, koji je velika Majina ljubav. Ako je Belgija i vaš mogući izbor za život, ili pak za posetu, svakako pročitajte šta Maja kaže.
1. Kako si se odlučila na život u inostranstvu?
Iskrena da budem, želja za životom u inostranstvu javila mi se već na prvoj godini studija, tačnije želja da se odselim u Španiju. Na drugoj godini studija sam upisala kurs španskog jezika i krenula sa učenjem u nadi da ću do završetka osnovnih studija usavršiti jezik i otići na master u Madrid.
U međuvremenu, na četvrtoj godini studija, dobila sam stručnu praksu u jednom R&D centru u Valensiji u trajanju od tri meseca. Tako da je to bio prvi moj odlazak u Španiju na duže. Doživela sam zaista jedno sjajno iskustvo. Posao u istraživačkoj laboratoriji mi je otvorio vidike i stavio me na mnoge izazove. Od tog trenutka imala sam jasnu viziju – nakon master studija, želim doktorat!
I tako se otprlike sve i odigralo.
Diplomirala sam na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu, na departmanu za Organsku hemijsku tehnologiju i polimerno inženjerstvo, a zatim masterirala na biomaterijalima u julu 2013. godine.
Samo dva dana pre odbrane master teze dobila sam pozitivan odgovor da sam primljena na Univerzitet Carlos III u Madridu, da radim novi master pod punom stipendijom. I tako sam u septembru iste godine spakovala kofere i odselila se u Madrid. Neverovatno, ali i dan danas se naježim kada pričam o ovome, jer to su bili posebni momenti u mome životu, najbitna raskrsnica, ako tako mogu reći.
2. Kakav je bio početak, da li je bilo teško?
Meni početak zaista nije bio težak, mada verujem da je razlog to što nisam bila sama tamo. Moj suprug je krenuo sa mnom, a imala sam i veliku podršku svojih bližnjih. No, najbitnija podrška je bila kraj mene. Kada kreneš u novo, veoma je bitno da imaš nekoga da držiš za ruku, jer sve je lakše u dvoje.
View this post on Instagram
Vrlo brzo smo se adaptirali, jer Španci su divan narod, otvoreni, ljubazni. Uvek su bili tu da popune mesto naših porodica koje su bile daleko. No, pošto sam ja već pričala tečno Španski nije bilo teško uklopiti se. Jedino sam morala da savladam svu terminologiju stručnog jezika, jer sam studirala na španskom, a ne na engleskom.
Tako da su dani i noći bile duge, ali sreća, imala sam zaista divne kolege koji su sa mnom vežbali svakog dana i pomagali mi na predavanjima. I, već u par meseci sam savladala sve nove tehničke termine. Treba znati da studiranje na nematernjem jeziku zaista nije lako, i mnogo rada i truda stoji iza pokazanih rezultata.
3. Gde si sve živela? Gde živis sada?
U Španiji sam provela skoro dve godine, a sada živim u Belgiji. Nakon što sam masterirala u Madridu, radila sam kao istraživač na jednom projektu par meseci, i započela doktorat. Medjutim, dobila sam ponudu za posao asistenta i doktorat na Univerzitetu u Gentu, koju nisam mogla odbiti.
Univerzitet Gent je vrlo cenjen u Evropi i visoko se kotira na Šangajskoj listi top world univerziteta, tako da je to prevagnulo u odabiru gde živeti. Belgija je moj dom od 2015. godine, ali tokom ovog već podužeg boravka ovde, kratko sam živela u Kini i Portugalu zbog posla (1-2 meseca).
4. U kom mestu si se više pronašla, Madridu ili Gentu?
Ovo je zaista lako odgovoriti hehe 🙂 Definitivno u Madridu. Duša i srce su mi ostali tamo. Fantastičan grad, metropola, puno pruža, puno daje. Jednostavno, imam posebnu konekciju sa tim gradom. Zamisli, svaki put kad slećem na Barajas aerodrom, srce hoće da mi iskoči iz grudi. Ne, zaista, Madrid je nešto posebno, i uvek će biti za mene.
View this post on Instagram
A Belgija… Pa, Gent je presladak gradić, romantičan, kao iz bajke. Volim i Gent, ali nisam ostvarila tu konekciju koju imam sa Madridom. Možda zbog tmurnog vremena i ljudi. Mnogo toga fali ovde da bi se baš osećao potpunim.
5. Šta je ono što bi izdvojila od ova dva grada što bi trebalo videti prilikom posete?
Ukoliko niste znali, Gent je grad sa najviše katedrala u Evropi, i sve su skoncentrisane u samom centru. Tako da, grad izgleda zaista veličanstveno i odiše istorijom. Da biste osetili onaj pravi duh grada preporučujem nasumičnu šetnju kroz uske uličice. Na svakom koraku se mogu videti čokolaterije, cafe i beer barovi koji vas prosto zovu da uđete i odmorite od lutanja. Belgija je inače poznata po čokoladi i pivu.
Gent je po mom mišljenju najlepši grad u Belgiji, jer je najveći istorijski deo grada sačuvan, i jednostavno nema ulice koja vas neće oduševiti. Smatram da je zapostavljen samo zbog blizine Briža koji posećuju svi turisti, a iskreno mnogo je lepši od njega. Zatim, preporučujem posetu svim katedralama, šetnju uz Graslei i Korenlei kanal koji je najlepši deo grada sa fantastičnim fasadama pa sve do Gravensteen Castle, najjače tvrđave u Zapadnoj Evropi.
Tokom petka i vikenda popularne su otvorene pijace – Vrijdagmarkt i Sint-Jakobs markt. Na ovakvim pijacama može se naći sve od voća, povrća, sveže ribe do secondhand stvari i antikviteta. Takođe, Bloemenmarkt – trg cveća na Kouteru bi trebala biti obavezna stanica. Pored šetnje gradom, interesantna je i vožnja brodićem Gentskim kanalom, ali traje samo 40tak minuta, pa bih pre savetovala iznajmljivanje brodića i uz mapu istraživanje Genta u trajanju od 2 sata (cena je 55 eura za čamac koji prima 4 osobe).
Kada pričamo o kulturnom sadržaju onda bi muzeji STAM (gradski muzej) i SMAK (muzej savremene umetnosti) trebali da se nađu na vašoj listi šta posetiti u Gentu. I na kraju predah od gužvi i obilazaka može biti u Citadela parku nedaleko od centra grada, ili Blaarmeersen-u, zelenoj oazi koja ima izlaz na reku sa plažom. Gent može biti izlet od jednog dana jer je mali, ali ko želi uživati malo duže, onda barem vikend provesti u njemu.
View this post on Instagram
Madrid
Eh, sada što se tiče Madrida, grada koji je mnogo veći od Genta, treba mu posvetiti zasigurno više vremena da biste posetili sve. Niz atrakcija koje se ne smeju propustiti jesu Puerta del Sol – koja je poznata kao “meeting point” za većinu ljudi koja živi u Madridu, Plaza Mayor – prelepi renesansni trg, sjajno mesto za kafu i churros con chocolate dok sedite u bašti nekog bara na suncu.
Zatim Mercado San Miguel koji morate posetiti i probati sve tradicionalne las tapas. Od mercada se možete spustiti direktno do Palacio Real i Catedral Almudena koji su sledeća “must see” atrakcija. Gran Via je jedna od glavnih ulica koju ne možete zaobići i minimum jednom ćete prošetati njome tokom boravka u Madridu, a fantastična mesta za šetnje, piknik momente i čekanje zalaska sunca su Templo de Debod (Egyptian Temple), Retiro Park, Casa de Campo i El Rio (Arganuzuela).
Muzeji kao što su Prado, Reina Sofia, Thyssen-Bornemisza ne smeju se propustiti. Mada pored njih ima još dosta onih koji su vredni posete. Takodje, savetujem odlazak u Theatro Real na operu, balet ili koncert klasične muzike – verujte, nećete se pokajati.
Tokom nasumičnih šetnji delovima grada kao što su Chueca, Malasaña i La Latina, kroz uzane ulice, prepune barova i klubova osetićete pravi duh i ukus Madrida.
Ukoliko želite posmatrati Madrid sa visine, onda izbor treba pasti na neki od mnogobrojnih rooftop barova, ili pak popeti se na Palacio de Cibeles.
Kratki izleti van grada su uvek dobrodošli, pa tako savetujem izlete do El Escorial i Aranjuez. Poseta Parque de Europa je jedna od “must visit” atrakcija ukoliko želite da u jednom popodnevu doživite Evropu u malom. Madrid nudi mnogo stvari, ali recimo da su ovo mesta koje svaki putnik/turista treba da poseti. U globalu, uvek je najlepše lutati, izgubiti se u novom mestu i uživati u istraživanju.
6. Uporedi studiranje na našem Univerzitetu i u inostranstvu.
Hm, verujem da svi čitaoci sada očekuju da kažem da je studiranje u inostranstvu mnogo bolje nego u Srbiji. Ali, evo ja radim na akademiji već 6 godina, predavala sam studentima prve i druge godine, i master studentima. Ako bih upoređivala naš program studiranja sa njihovim, rekla bih da je naš dosta opširan, i da je znanje koje dobijamo tokom studiranja bolje nego na primer u Belgiji.
Možda će nekome to delovati smešno i neistinito, jer i sama znam da smo tokom studiranja uvek komentarisali zašto učimo sve to kada nam pola tih stvari neće trebati. Medjutim, suština obrazovanja i jeste u svim tim nebitnim stvarima. Mi kao studenti, nezreli, tek stičemo prave radne navike, razvijamo vijuge i stavljamo sebe pred izazove baš tokom tih studija. Čovek se razvija tokom celog života, i zamislite kada bi svako učio samo suštinu nečega, sutra ne bi mogao da se snađe u ovom ludom svetu.
Generalno, ceo sistem školstva se razlikuje, ovde nema prijemnih ispita ni za upis u srednje škole, ni za fakultete i smatram da je to velika greška u sistemu obrazovanja belgijske dece.
Nema selekcije, svako može upisati studije, i zato su im generacije loše, i ne prestajem da se iščuđujem studentima koji na masteru npr. iz polimernog inženjerstva ne znaju osnove hemije, kao i to da ne znaju napisati jedan seminarski rad. Smatram da se takvi ekstremi ne dešavaju na Beogradskom univerzitetu, barem ne u tolikoj meri.
Zato uvek kažem da nikada ne bih menjala moje obrazovanje koje sam stekla tokom života u Srbiji, i iznova bih upisala fakultet na Beogradskom univerzitetu.
Sa druge strane, u našoj državi definitivno nedostaju prakse. Saradnja između fakulteta i kompanija je ključna za obuku i sticanje veština naših studenata. To je ono što je u većini zemalja u inostranstvu obavezno. Svaki student mora odraditi praksu tokom studija u trajanju od 3-6 meseci, u zavisnosti od zemlje do zemlje, kao i univerzita na kojem studirate.
Ako uporedim, da sam imala obaveznu praksu od 2 nedelje u kompaniji u Srbiji, to je mizerno. Prakse ne moraju biti plaćene, jer one mogu biti sjajno volontersko iskustvo tokom studija koje će studentima pomoći i da odluče u kom pravcu žele ići nakon završetka.
Evo primera, u Španiji studenti već mogu od druge, treće godine da apliciraju i rade letnje prakse u firmama, imaju određen broj sati koji moraju provesti na praksama i sami mogu raspodeliti na dva ili tri leta rad u različitim firmama i dobiti potpis kako bi mogli diplomirati. No, sigurna sam da će se to promeniti i na našim univerzitetima.
7. Da li bi preporučila ljudima da se usude da studiraju u Belgiji/Španiji?
Apsolutno! Mislim da svako treba pokušati studirati u inostranstvu. Erasmus program je popularan već godinama, i studenti mogu aplicirati za internship u trajanju od semestra ili dva. Ili, pak, ako žele celu jednu godinu da završe na fakultetu u inostranstvu. Naravno, uslov jeste biti dobar student i znanje engleskog jezika da biste mogli da pratite nastavu. Takodje, preporučujem i prakse u inostranstvu s obzirom da ih kod nas nema toliko, IAESTE i AISEC su sjajne organizacije za to.
8. Kako je živeti u Belgiji?
Eh, sad smo stigli do pitanja koje sigurno većinu čitaoca i zanima, jer tema i jeste život u Belgiji 🙂 Ne znam odakle početi, jer bih mogla danima pričati o životu ovde…. Na prvi pogled, Belgija bi se učinila strancu kao savršena, malena zemlja za život.
Svaki gradić je presladak, sve izgleda kao u bajci. Srednje godišnje temperature variraju izmedju 5 i 25 stepeni, bicikl se vozi tokom cele godine, imaju najbolju čokoladu, kao i najbolje pivo na svetu… Pa bi se kod ove izjave i žensko i muško složilo da je ova zemlja apsolutni raj za život.
Ali… verujte mi, ima mnogo ’ali’ u ovoj kratkoj priči o savršenoj zemlji za život.
Belgija nije toliko savršena koliko većina to očekuje, ako sagledamo opštu sliku.
Ljudi su dosta tmurni i depresivni, ali takvi su verovatno zbog vremenskih uslova u ovoj zemlji.
Temperature kao što sam rekla, nisu previše niske, ali ni visoke, malo je sunčanih dana, a puno tmurnih i kišnih. Mislim da to stvara neku negativnu atmosferu medju ljudima, koja se može i videti po njihovim licima dok šetaju gradom. Verujte mi, veoma često ćete ih videti namrgođene, nema osmeha – nažalost.
Belgija nije baš poznata po nekom burnom drištvenom životu. To je ono što najviše nedostaje strancima ovde, jer Belgijanci nisu baš nacija koja je otvorena za nova prijateljstva, a svi znamo da su Srbi topli ljudi. Ali, sa druge strane što se tiče društvenog života, on ne manjka svakako, jer svako nadje ljude koji mu odgovaraju, jel’ tako?
Nažalost, moram dodati, da je nivo diskriminacije u Belgiji visok, bez obzira na multinacionalnost ove zemlje. Nisam to očekivala u startu, upravo zbog boravka različitih nacija. Belgija, tj. Brisel je srce Evrope, pa sam očekivala viši nivo srdačnosti. Međutim, nakon ovoliko godina boravka ovde, malo je reći da sam razočarana. Naravno, čast izuzecima, ljudima koji ne mere ljude po nacionalnosti, boji kože, ili koliko novca imaš na računu, ko si i šta si. Ali, tužno je osetiti da nisi dobrodošao, zar ne?
Sa druge strane, ako pričamo o standardu koji je dosta viši nego u Srbiji, može se reći da je život kvalitetniji u tom pogledu, naravno onoliko koliko vi želite da bude. Parovi sa decom imaju veoma dobre pogodnosti – manji porezi, dečji dodaci i slično. Tako da Belgija nije loša zemlja za podizanje dece, barem do trenutka kada krene škola.
Belgija ima uređen zdravstveni sistem.
Do specijaliste možete čak doći i bez prethodne posete lekaru opšte prakse, mada čekanje na termin može biti i do 3 meseca. A što se tiče stručnosti rekla bih da su loši dijagnostičari, jer se drže knjige i teorije, pa su veoma spori u postavljanju dijagnoze i lečenju.
Takođe, ovde vas može iznenaditi to što to sve radi do 18h. I za nas koji dolazimo iz zemalja gde prodavnice i kafići rade tokom celog dana i večeri, supermarketa koji rade 24/7, to je jedna od promena na koju se čovek teško navikava. Zamislite kada nakon posla želite prošetati gradom, a sve je zatvoreno, osim restorana i kafića, ali i oni su praznjikavi i rade uglavnom do 22-23h (pa čak i vikendom tako). Ali, na kraju, čovek se navikne na sve, jer ne može drugačije.
Ako sveukupno sagledamo, Belgija jeste dobra za život ali samo ako imate dobar posao, fine kolege, i prijatelje na koje možete da se oslonite. Međutim, šta vam više i treba u bilo kojoj zemlji da ste. Nažlost, ono što Belgija ima manje jeste sunce 🙂 No, trebate biti svesni da ste ovde stranac, a ako se ne integrišete i naučite njihov jezik, zauvek ćete ostati stranac.
9. Da li ima prilika za posao i koliko je teško dobiti posao?
Belgija je zemlja u kojoj posla ima uvek. Ovde je nezaposlenost veoma niska. Naravno, zavisi i u kojoj struci. Ukoliko želite da radite sa engleskim jezikom samo, izbor poslova je ograničen, jer u to spadaju poslovi gde nema kontakta sa klijentima, ili research na univerzitetu (institutu).
U većini slučajeva, poslovi su trojezični – holandski, francuski i engleski, tako da ko želi da radi u specijalizovanoj struci mora naučiti barem jedan od ova dva zvanična jezika.
Francuski je tipičan za Brisel i Valoniju, dok je holandski za Flandriju i ostatak zemlje. Samo u jednom malom regionu se priča nemački, tako da se tamo isključivo traži nemački jezik.
10. Gde živis sada u Belgiji? Šta ti se najviše svidja u vezi mesta u kome živis, a šta najmanje?
Trenutno živimo na obali Belgije, u gradu Ostende, koji je udaljen nekih 40 minuta od Genta. Nakon tri i po godine života u Gentu, odlučili smo da pređemo na more, prvo zbog ideje da živimo na moru. A drugo, Gent nas je već pomalo gušio i trebala nam je promena. Tako da smo se pre godinu i po dana preselili.
I zaista mogu reći da volim ovaj grad, jer je drugačiji od ostalih belgijskih gradova. Atrakcija u gradu nisu slatke kućice koje izgledaju kao iz ‘Ivica i Marica’ priče, već široka plaža, miris okeana, i milion galebova koji samo vrebaju da ukradu hranu nespretnim turistima.
Uz obalu možete videti samo velike zgrade, tako da izdaleka Ostende podseća na neki mini američki gradić na obali.
View this post on Instagram
Ta širina me oduševljava, kilometarska plaža je savršena trasa za trčanje ili džogiranje, ma šta želite. A, ako je prisutan jak vetar, onda su unutrašnjost grada i zeleni parkovi sjajan izbor za workout.
Ostende je veoma čist grad za razliku od drugih Belgijskih gradova, što je meni jako bitno, jer zaista ne volim videti smeće na ulici. Takođe, ljudi su mnogo ljubazniji na obali, nego u unutrašnjosti Belgije.
Uglavnom će se čuti francuski na ulici, iako se grad nalazi u Zapadnoj Flandriji. Uticaj Francuza se vidi i oseća, i to mi se dopada.
Jedina i najveća mana je vetar. Otvoreno more čini ovaj grad jako vetrovitim, pa tokom zime nije baš prijatno. Ali sve se da zanemariti kada shvatite da Belgija može da pruži i sunčani dan, šetnju plažom i na kraju topao čaj.
View this post on Instagram
11. Šta je ono sto ti se najviše svidja u vezi Belgije?
Moram izdvojiti da je to vožnja bicikla tokom cele godine, pošto to jako volim. Čim sam se doselila u Belgiju, uzela sam bicikl, i svuda idem njime. Na početku sam izbegavala da idem na posao njime kad je jak vetar i kiša, ali me sada bukvalno ni to ne može zaustaviti, osim ako su jake oluje.
Iskreno, volim što vodimo takav zivot, bez auta. Shvatiš, u stvari, da ti nije potreban. Smatram da su ljudi robovi nekih stvari, i baš u te stvari svrstavam automobil. Belgija i život ovde mi je pomogao da to uvidim. Znam da će nam u nekom trenutku biti preko potreban, ali sada apsolutno nije.
I to volim ovde, promoviše se eco-life, i smanjivanje zagađenosti vazduha motornim vozilima. Firme podstiču zaposlene da dolaze na posao biciklima, tako što ih plaćaju po kilometru, pa većina ljudi se odlučuje za bicikl kao prevozno sredstvo. I koliko znam u svim zemljama Beneluxa je tako, kao i u Danskoj i možda ostalim zemljama Skandinavije. Zašto koristiti nešto sto ti nije preko potrebno?
View this post on Instagram
12. Kako si rešila papire za ostanak tamo?
Belgija je prilično jasna po tom pitanju. Procedura sticanja legalnog boravka je lagana – ako dobijete posao u Belgiji, dobićete i radnu dozvolu i rezidenciju. Tako da tu nema nekih poteškoća, osim duge i dosadne administracije, jer ovde se sve čeka u nedogled.
Veoma su neefikasni u tom domenu. Apliciranje za državljanstvo je moguće nakon punih 5 godina legalnog boravka u kontinuitetu. Precedura traje nekoliko meseci, a pre apliciranja je potrebno prvo dobiti trajnu rezidenciju da bi stekli pravo da podnesete zahtev. Takođe, trebate pokazati osnovno poznavanje holanskog jezika.
13. Da li ti nedostaje Srbija i šta najviše?
Uh, nedostaje mi duh Srbije, to definitivno! Žamor ljudi na ulicama, Beogradski kvartovi koje žive i danju i noću, ispijanje kafa sa prijateljima i naravno neizostavna porodica. Mada, jedino nemam nedostajanje za klimu Srbije 🙂
Hladne zime, sneg i vetar nikako nisu ’’my cup of tea’’, ali vreme tokom zimskih praznika mi je još uvek posebno. Miris kuvanog vina i pečenih kestenja, porodična druženja uz jingle bells zaista su mi omiljeni. Ali, nažalost, često zbog nepodudaranja pravoslavnih i katoličkih praznika, nisam u mogućnosti provesti praznike sa prijateljima i porodicom.
14. Da li planiraš ostanak ovde?
Ostanak u Belgiji ne planiram, dovoljno dugo živim ovde da mogu da kažem – Belgija nije zemlja za mene! Ne vidim sebe i moju porodicu ovde. Planiram se vratiti u Španiju, jer kao što sam rekla na početku razgovora, deo mene je još uvek u Španiji. Tako da ćemo se u nekoj skorijoj budućnosti vratiti tamo.
Trenutno, mesto nas ne drži, jednom kad se odseliš iz svoje zemlje, nije problem promeniti mesto boravka iznova. Zna biti naporno i stresno, ali prosto vuče nas živeti život u novom i nepoznatom. Belgija je za sada dom ali, još nismo spremni da se skrasimo na jednom mestu. Mislim da nas čeka jos puno avantura i život van zone komfora, jer čini se da nam je to najdraže.
View this post on Instagram
15. Da li je Belgija tvoja preporuka za ljude koji razmišljaju o dolasku ovde?
Iz mog ugla, mislim da Belgija nije dobro rešenje za zemlju stalnog boravka. Međutim, svakako bih preporučula da probaju živeti ovde ukoliko im se ukaže prilika. Na primer, period od godinu do dve dana je dovoljan da vide da li im odgovara ovakva zemlja i ljudi. A takodje, to je i dovoljan period da istraže region Beneluxa i prošire vidike, jer svaka promena je dobra promena.
Belgija je zemlja u kojoj sam ja lično očekivala viši nivo sređenosti na nivou države i smatram da se to može naći u Skandinavskim zemljama, Švajcarskoj, i verovatno Nemačkoj.
A svima koji žele tople destinacije za život da izaberu, definitivno bih preporučila Španiju, a pored nje i Portugal. U ovim zemljama standard jeste niži, ali je kvalitet života mnogo viši. Pa na kraju sve zavisi šta želite, smatram da novac nije merilo srećnog života i da to ne treba biti nužno u biranju zemlje za ispunjen i srećan život. Idite tamo gde vam srce želi, jer na tom mestu ćete se osećati kompletnim. Ako je to Belgija onda sam sigurna da ćete se pronaći ovde.
Comments