ŠAR PLANINA – OSVAJANJE LJUBOTENA

Lepotica čiji vrhovi podsećaju na Alpe, ponosno krasi granicu Srbije sa Makedonijom. Na makedonskoj strani meta planinara je Titov vrh (2747m) dok pravi doživljaj planinarenja pruža Ljuboten (2499m) nastrani Srbije na Kosovu.

Iako se bavim planinarenjem par godina, nisam se usudila da krenem na pohod na Ljuboten tokom zime.Ovaj vrh iako nije najviši, najupadljiviji je i svakako jako zahtevan kada je planina prekrivena snegom. Mada i leti ovaj uspon nimalo nije naivan.

Nekolicina nas iz planinarskog društva „Zmaj“ Zvečan je rešilo da se udruži sa našim „vodičem“ –prijateljem iz društva „Uspon“ iz Štrpca. Dan je bio kao stvoren za planinarenje i osvajanje još jednogvrha. Krenuli smo od hotela “Molika” koji se nalazi na 1750m. Ovaj hotel, nekada velelepno zdanje, jeprivlačio goste iz celog regiona. Nalazi se u sred ski centra ali nažalost je oronuo i zbog nerešene političke situacije je neobnovljen.

Na putu do vrha Šarom nije dosadno. Divna priroda i životinjski svet su sa pravom ovoj planini obezbedili titulu Nacionalnog parka. Ako se potrefi da je dan sunčan i bez mnogo vetra, to je divna poslastica na ovoj planini. Mi smo za uspon izabrali divan letnji dan kada je priroda bila u punom cvatu.

Put do vrha u suštini nije toliko naporan ali staza je duga i ima par prilično strmih uspona. Na 2300m nadmorske visine izlazimo na greben. Prolazimo Kulu i Ljubotnesku šiju. Nama je trebalo do vrha šest sati. Naravno, stalno zastajkivanje, poziranje i slikanje nije doprinelo našoj satnici. Međutim, to nas nije zabrinjavalo jer nam je hodanje kroz prirodu predstavljao sam cilj više nego dolazak do vrha. A kako i ne bi, kada smo na putu do vrha videli toliko divnih prizora.

Pa ipak ne može se ničim zameniti taj osećaj dolaska do najviše tačke planine (2499m). Mi kažemo „osvojili smo vrh“ a u stvari planina je bila toliko ljupka tog dana da nam je dozvolila da stignemo do vrha. I kakav prizor!
Retke su prilike kada na toj visini ne duva jači vetar. Ali priroda nas je „častila“ i dodatno nam ulepšala boravak na vrhu. Tu smo zatekli planinare koji su sa grupom došli preko makedonske strane – mnogo kraćim putem.

Pri povratku smo išli ponovo preko Kule do Štrbačkog jezera koji je odmor za oči. Jezero se nalazi na 2210m. Biser u sred planinskog masiva me je oduševio svojom gracioznošću i lepotom. Ovo je pravo mesto za odmor i uživanje u prirodi.

I tako, uz druženje, smeh, grickanje đakonija iz rančeva, uputili smo se nazad. Za nama ostavljamo divan oštri greben Ljubotena ali ne i predivan osećaj koji smo imali. Vrh Ljubotena se svakako treba doživeti.

Ukoliko vas zanima šta je potrebno poneti u rancu za ovakvu vrstu planinarenja, pišite u komentarima pa ću napisati i takav tekst.

SREĆNO PLANINARENJE!